Krvni pritisak je pritisak kojim krv prolazi kroz arterije tela.

Postoje gornji sistolni i donji dijastolni. Njihove normalne veličine su 130/80 mmHg. Hipertenzija je kada je sistolni priisak veći od 140 mmHg i dijastolni preko 90 mmHg.

Visok krvni pritisak (hipertenzija) oštećuje krvne sudove i dovodi do razvoja arterioskleroze i brojnih oboljenja, kao što si infarkt miokarda, šlog, demencija, oboljenja krvnih sudova glave, bubrega, nogu i ruku, bubrežna insuficijencija. Ponekad u dužem vremenskom periodu ne daje nikakve simptome, tako da ovu bolest nazivaju i tihim ubicom, zbog čega je važno na vreme prepoznati povišen krvni pritisak, samim tim bi se prevenirale posledice.

Postoje organski razlozi za nastanak hipertenzije, insuficijencija bubrega, tumori nadbubrega, povišeni nivo hormona štitaste žlezde i ovo je tzv, sekundarna hipertenzija. U mnogim slučajevima ne zna se uzrok i ova vrsta hipertenzije se zove esencijalna hipertenzija. U ovom slučaju postoje predisponirajući faktori, kao što su genetski, pušenje, hronični stres, fizička neaktivnost, alkohol, slana i masna hrana.

Prvi korak u kontroli ili lečenju krvnog pritiska je dolazak lekaru, uzimanje anamneze i upoznavanje životnog stila, sa savetima o faktorima rizika

• Klinički pregled
• EKG, Ultrazvuk sa Dopplerom srca
• Ultrrazvuk sa Dopplerom štitaste žlezde
• Ultrazvuk bubrega, nadbubrega, Color Doppler bubrežnih arterija, a sve u cilju određivanja primarne ili sekundarne hipertenzije
• 24h Holter pritiska
• Biohemijske analize
• Izvestaj interniste – kardiologa sa propisanom terapijom

Oštećenje arterija kao što su začepljenja ili suženja moraju  se hirurški tretirati, najčešće endarterecomia, operacija koronarnih arterija, balon dilatacija.